U Beogradu je 29.12.2010 godine u prostorijama Privredne Komore Srbije održana sednica Poslovnog saveta dijaspore Privredne komore Srbije gde je učestvovao i predstavnik našeg Udruženja, g. Bledar Bašanović.

Pored predmeta rada Saveta, koji se sastoji od utvrđivanja pravaca saradnje između dijaspore i Republike Srbije kao i orientacije privrednika iz dijaspore i njihovih ulaganja u Srbiju, predstavnik naše populacije je posebnu pažnju zatražio od relevantnih institucija Republike Srbije o mogućnostima saradnje za povećanje prisutnosti srpske robe i usluga u Albaniji. Za realizovanje takvog cilja on je predložio da Privredna Komora Srbije preuzme veću koordinatorsku ulogu u povezivanju privrednika naše manjine i srpskih firmi, koje nameravaju da plasiraju svoje proizvode u albansko tržište. Predloženo da se kao tačka referencije koristi već izgrađene institucije u ovu svrhu kao što je Informativni, Kulturni i Ekonomski Centar za saradnju sa Republikom Srbijom u okviru Udruženja „ Morača-Rozafa“. On je istakao potrebu da se postojeći kadrovski i intelektualni potencijali naše manjine koriste za zapošljavanje i zastupanje firmi iz Srbije, polazeći od njihovog znanja tržišta, pouzdanosti ali i nacionalne bliskosti.

Na sastanku su doneti i zaključi koji stavljaju naglasak na realizovanje strucne prakse studenata iz inostranstva u Srbiji, da članovi Saveta informišu poslovne ljude iz svojih sredina da je Privredna Komora pravo mesto za dobijanje poslovnih informacija, da se omogući organizovanje informativnih poslovnih foruma privrednika i njihovih bilateralnih susreta kao i promocija srpske privrede u zemljama gde živi naš narod.
 

Dana 06.11.2010. predstavnici nacionalnih manjina u Republici Albaniji, Edmond Temelko, predstavnik makedonske manjine, Pavlo Brajović, predstavni srpsko-crnogorske nacionale manjine, Skender Veliu, predstavnik romske manjine i Konstantin Dimulai, predstavnik vlaške manjine održali su konferenciju za štampu gde su dali deklaraciju o popisu stanovništva koji će se održati u Albaniji u aprilu 2011. godine.

Deklaracija

Mi, predstavnici organizacija makedonske, srpsko-crnogorske, romske i vlaške/arumunske nacionalne manjine, priznate od strane albanske države, polazeći od predstojeće realizacije budućeg opšteg popisa stanovništva i stanova u aprilu 2011. godine, u kome će se obuhvatiti i pitanja o nacionalnoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti svih građana Albanije, obaveštavamo javnost da smo formirali zajedničku radnu Grupu sa predstavnicima organizacija manjina i Državnog Komiteta za Nacionalne Manjine, koja će pratiti ceo proces popisa o problemima nacionalnih manjina. Ova grupa će takođe biti ovlašćena da vrši komunikaciju sa državnim organima o predlozima i sugestijama koje se tiču tih manjinskih grupa.
Radna grupa, razmatrajući do sad urađeni posao i proces pripreme popisa stanovništva iznosi nekoliko ozbiljnih problema koje se primećuju u procesu pravljenja Upitnika ovog popisa i u vezi korišenja podataka koji proizlaze iz ovih pitanja. Tako,posle realizovanih sastanaka s Institutom za statističke podatke Republike Albanije (INSTAT) i Centralne Komisije za Popis Stanovništva sa organizacijama nacionalnih manjina o sastavu upitnika, je dogovoreno da će se svi predlozi predstavnika nacionalnih manjina budu uzeli u obzir za izmenu prvog formulara. Međutim, konstantujemo da je vršena radikalna promena, bez ikakvih konsultacija sa nama, u rubrici „ Lice“ , u njenoj 9 tački, čije pitanje glasi „ Koja je etnička grupa vi pripadate“, navedeno je samo naziv „ albanac“ i „ ostali“. Time su otklonjeni nazivi grčkih, makedonskih, srpsko-crnogorskih, vlaških i romskih manjina koje su priznate prema svim međunarodnim organizacijama. Mišljenja smo takođe da je time vršeno kršenje svih međunarodnih i domaćih normi protiv diskriminacije,konkretno Zakona protiv diskriminacije Republike Albanije i Okvirne Konvencije Saveta Evrope „O zaštiti nacionalnih manjina“.

Imajući kao cilj realizovanje jednog modernog popisa i u skladu sa zaštitom prava i sloboda nacionalnih manjina, koja se vrši nacionalnim zakonima i ratifikovanim konvencijama od albanske države, naše organizacije zahtevaju:
1. Imenovanje jednog člana Centralne Komisije o Popisu Stanovništva iz redova članova Komiteta za nacionalne manjine Republike Albanije ili predlogom novoosnovane Grupe organizacija nacionalnih manjina. Ovim će se zagarantovati efektivna jednakost u učešću manjina u procesima odlučivanja u stvarima koje se odnose na njih (Član 15 Okvirne Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina)
2. Povraćaj prvobitnog upitnika popisa sa svim nazivima priznatih nacionalnih manjina kao i prihvatanje predloga za postavljanje naziva srpsko-crnogorska manjina u ovaj upitnik, shodno zvaničnom priznavanju koje uživa ova manjina u Albaniji.
3. Da se osigura učešće pripadnika nacionalnih manjina u popisnim grupama u zonama gde manjine su najviše koncentrisane.
4. Da se osigura da se podaci koji će proizaći od izjava o etničkoj pripadnosti građana da se odraze i prenose i kod Registra matičnih knjiga građana , u rubriku Nacionalnost. To nameće ne samo potreba formulisanja integracionih politika za pripadnika nacionalnih manjina ali i njihova primena u praksi. Ovim licima treba omogućiti da i formalno svedoče njihovu nacionalnu pripadnost, kad se to od njih traži, u cilju realizovanja svojih prava i sloboda, pripadnost koja postoji samo u matičnim knjigama. Radi toga, smatramo da je potrebna i izmena zakona „O matičnim knjigama“ i mi izražavamo našu spremnost da doprinesemo našim predlozima za izmenu tog zakona. Bez toga, podaci o nacionalnoj pripadnosti građana će biti neupotrebljivi u sprovođenju svih obrazovnih, kulturnih, jezičkih, predstavničkih politika za učešće nacionalnih manjina u javnom životu zemlje.

Naše organizacije izražavaju spremnost da vrše advokaciju obezbeđivanja jednakog, tačnog, transparentnog i obuhvatljivog procesa popisa stanovništva. To predstavlja i primarni uslov za sprovođenje prava i sloboda koje su date manjinama Ustavom Albanije,međunarodnim aktima i zakonima zemlje.

Makedonska Alijansa za Integraciju
Udruženje Morača-Rozafa
Udruženje „ Amarodrom“
Udruženje Vlaha Albanije

Upitnik1
Upitnik2

Predstavnici Udruženja „Morača-Ro­za­fa“ su na poziv Svetog Sinoda Srp­ske Pravoslavne Crkve pri­sus­tvo­va­li su svetom činu ustoličenja srpskog Patrijarha Irineja, ce­re­mo­ni­ja koja se održala u Peći, u ne­de­lju, 3. oktobra 2010. godine u hra­mu Svetih Apostola koji je i se­diš­te Pećke Patrijaršije. Na liturgiji ko­ja je organizovana ovim po­vo­dom, pri­sus­tvo­va­lo hiljade vernika iz svih kra­je­va Kosova, Srbije i regiona.

Tokom njegovog govora Patrijarh Irinej je govorio o potrebi gradnje pozitivnih odnosa između albanskog i srpskog naroda, za njihovo pomirenje kao i zajednički život koji će biti zasnovan na međusobnom poverenju koje je i budućnost i božja vrlina.

Pored drugih predstavnika srba iz zemalja regiona, predstavnici naše organizacije su imali niz kontakata i sa drugim verskim i političkim akterima, gde odvajamo i kratak sastanak sa Predsednikom Republikom Srbije Boris Tadić, posle svečanog ručka organizovanom za ovu priliku, kao i predstavnicima sveštenstva. Predstavnici su čestitali novoizabranom Patrijarhu dug život i puno uspeha.

Dana 17 i 18 septembra 2010. u Skadru i Fieru su otvoreni kursevi srpskog jezika za pripadnike srp­sko-crnogorske nacionalne ma­nji­ne. Finansijskom podrškom Mi­nis­tar­stva za dijasporu Republike Sr­bije i Saveta za dijasporu i srbe i regionu je mogućeno dalje učenje srpskog pisma i jezika u Albaniji. Radosnu novinu predstavlja i ot­va­ra­nje po prvi put takvog kursa u selu Ret Libofša pored grada Fiera, u centralnoj Albaniji gde žive oko 2 hiljade pripadnika srpske manjine. Četiri grupe polaznika u Skadru kao i oko tri razreda u selu pored grada Fiera, uče srpski jezik, geografiju i kulturu svog naroda po dva časa dnevno tokom vikenda prostorijama koje su opremljene svim didaktičkim i nastavnim sredstvima.

Na svečanoj ceremoniji koja je organizovana povodom otvaranja „srpske škole“, kako kurs zovu meštani Fiera, prisustvovali i Ambasador Republike Srbije u Tirani, g. Miroljub Zarić, Predsednik Udruženja srpsko-crnogorske nacionalne manjine „ Morača-Rozafa“, Pavlo Brajović, Predsednik mesne zajednice Libovša kao i drugi zvaničnici.

Posebnu zaslugu u omogućavanju ovog važnog koraka ima član glavnog Odbora Udruženja g. Ekrem Dulević koji je ustupio đacima na raspolaganje prostorije svoje kuće i organizovao ceo proces. Udruženje je angažovalo jednog od asistenata za srpski jezik iz Skadra da predaje u tom selu. U cilju realizovanja što bolje nastave, preko Ministarstva za Dijasporu Republike Srbije, deci su obezbeđeni kompletići knjiga srpskog jezika od prvog do četvrtog razreda.

Ekrem Dulević je za medije izjavio da "s obzirom na to da u naša tri sela i više naselja u opštini Fijera živi više od 500 domaćinstava Srba, odlučio sam da, zajedno s našim Udruženjem srpsko-crnogorske manjine "Morača-Rozafa" iz Skadra, započnem u mojoj kući kurs srpskog jezika gde će učiti naša deca, ali i odrasli, s ciljem da se naš maternji jezik ne zaboravi

On je počeo i pripremu terena na svom zemljištu gde namerava da izgradi školu u kojoj bi se držala nastava na srpskom jeziku, a, kako je kazao, „očekuje da će njegove planove podržati "srpski privrednici, narod i država Srbija".

Posle u centralnom klubu sela, je organizovan jedan sastanak sa glavnim aktivistima ovoga sela gde je razgovarano o stepenu poštovanja prava i sloboda koje oni uživaju u Albaniji kao i o potrebama i načinima kojim država Srbija može pomoći, pre sve na pravo na državljanstvo, lečenje, školovanje kao i pomoći u poljoprivrednoj tehnici.

Događaj su pratili veliki broj domaćih vizuelnih medija kao srpskih novinara.

Udruženje se angažuje da će i u budućnosti biti promoter akcija koje su u interesu oživljenja, očuvanja i razvoja nacionalnog identiteta pripadnika naše manjine u Albaniji.

Dana 28. avgusta 2010. ministar zdrav­lja Republike Srbije gdin To­mi­ca Milosavljević u pratnji am­ba­sa­do­ra Republike Srbije u Tirani, Miroljub Zarić i drugim članovima delegacije, sastao se sa najvišim pred­stav­ni­ci­ma Udruženja.

Pošto je pozdravio ministra i na­gla­sio da je to prva poseta jednog ministra Vlade matice u Skadru, Predsenik Pavlo Brajović je govorio o odnosima koji postoje između Udruženja i drugih nadležnih ministarstava i o programima razvoja i projekata koji se realizuju u saradnji i uz pomoć Ministarstva kulture i Dijaspore Republike Srbije. On je govorio takođe o problematikama kojima se sučeljava naša manjina za integraciju u albansko društvo sa svim pravima koja joj pripadaju, pre svega o školovanju na maternjem jeziku, učešću u vlasti, pristupu medijima i korišćenju srpskog jezika i pisma u komunikaciji sa državnim organima.

Predstavnik srpsko-crnogorske nacionalne manjine pri Komitetu za nacionalne manjine Republike Albanije, g. Bledar Bašanović je naglasio da je neophodno da se vrši lečenje i medicinski tretman određenog broja pripadnika naše manjine u zdravstvenim institucijama Republike Srbije. On je napomenuo da postoji veliki broj pacijenata naše manjine čije zdravstveno stanje zahteva stručnija ispitivanja i intervenciju u tim ustanovama u Srbiji. On je tražio da se napravi potrebni zakonski i podzakonski okvir za određivanje kvote ljudi koji bi mogli dobiti adekvatno i besplatno lečenje u Srbiji.

Ministar Milosavljevic je govorio da je prilikom posete Tirani razgovarao o unapređenju odnosa u oblasti zdravlja sa Republikom Albanijom. Takođe je naglasio da će u saradnji sa Udruženjem razmotriti od slučaja do slučaja sve pristigle predloge za lečenje pripadnika naše manjine u Srbiji do pravnog regulisanja ove oblasti.
 

Udruženje srpsko-crnogorske na­ci­o­nal­ne manjine je ovoga leta je pri­pre­mi­lo u nekoliko navrata na po­ziv part­ner­skih organizacija iz Srbije od­la­zak dece različitog uzrasta u letnje kam­po­ve i škole u Srbiji i Crnoj Gori. Tako na poziv hu­ma­ni­tar­ne organizacije “Naša Srbija”, de­se­to­ro dece srpske nacio­nal­nos­ti iz grada Skadra i sela Vrake, uz­rasta od 10-12 godina, učes­tvo­va­lo je, zajedno sa vrš­nja­ci­ma iz Ma­ke­do­ni­je, Rumunije, Ma­đar­ske, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske u Školi prijateljstva pod nazivom “Srpski Kod”. Škola se organizovala od strane ove organizacije na planini Tari od 10-20 jula 2010 u hotelu Beli Bor koji je rezervisan samo za našu decu i decu iz ovih zemalja.

“Srpski kod” kao projekat je imao omogućavanje zajedničkog učenja, druženja, kao i izvođenje igara u radionicama obrazovnog i zabavnog karaktera za našu decu i time da upoznaju nacionalne vrednosti i steknu prijatelje istog porekla iz celog regiona. Deca su stekla znanje iz posebnog programa “Srpski Kod” kroz istoimenu knjigu, koji na zanimljiv način i prilagođen njihovom uzrastu, objašnjava pojmove o srpskoj istoriji, tradiciji, veri, jeziku i kulturi.

Takođe, deci su bile na raspolaganju i kreativne radionice: škola etnologije, pevanja, slikanja, ekologije, škola košarke, odbojke, tenisa kao i fudbala ali i škola za izviđače koja im je omogućila da upoznaju lepote nacionalnog parka Tara.

Tokom njihovog boravka decu su posetili značajne ličnosti kao ministar prosvete Republike Srbije Žarko Obradović i pevač Zdravko Čolić i glumac Milorad Mandić Manda. Za njih takođe su organizovani koncerti Goce Tržan i Ansambal Kolo.

Takođe u periodu od 31.jula do 15.avgusta Udruženje je poslalo 5-ro dece u letnju školu srpskog jezika i kulture “ Sveti Sava” u Kusatku , nadomak Smederevske Palanke. Ta škola već sedam godina okuplja decu sa svih kontinenata. Aktivnosti koje su obuhvaćene u program škole uključile su nastavu na srpskom, učenje ćiriličnog pisma ali predavanja o istoriji i greografiji otadžbine, igre kao i razne muzičke aktivnosti. U Osnovnoj školi “Radomir Lazić” u Azanji mališani su imali i časove kreativnih radionica..

Zajedno sa svojim drugovima-meštanima, u čijim domovima su bili smešteni, oni su imali izlete do Topole, Oplenca, Beograda. Naučili su jedni od drugih, uz igru i druženje, kako se voli otadžbina i kad si daleko od nje.

Takođe, troje dece su na poziv Centra za iseljenike Republike Crne Gore učestvovali na letnjem kampu u Ivanovim Koritima u Crnoj Gori u trajanju od 10 dana od 20-30 jula 2010, gde su ih šest predavača i tri animatora bili na usluzi programima za učenje maternjeg jezika, kulture, geografije i istorije Crne Gore. Deca su prikupila najbolje iskustva i utiske o druženjima sa vršnjacima iz dvanest zemalja.

Udruženje izražava duboku zahvalnost svim organizacijama i institucijama koje su bile organizatori ovih školskih aktivnosti tokom leta, za ukazanu privrženost, ljubav i sposobnost koje su ukazali prema našoj deci, kao i na datu mogućnost da uče maternji jezik i druže se sa vršnjacima iz drugih krajeva Srbije i zemalja u regionu.

Dana 01.07.2010. predstavnici srp­sko-crnogorske nacionalne ma­nji­ne iz redova Udruženja “Morača-Ro­za­fa” su uzeli učešće na kon­fe­ren­ci­ji o sprovođenju Okvirne Kon­ven­ci­je Sa­ve­ta Evrope o zaštiti na­ci­o­nal­nih manjina, u organizaciji Komiteta za Manjine Republike Al­ba­ni­je, Ministarstva inos­tra­nih pos­lo­va kao i delegacije Savetodavnog Komiteta ove Konvencije iz Straz­bu­ra.

Na sastanku su govorili predstavnici svih nacionalnih manjina koji su skrenuli pažnju na probleme kojima se suočava ispunjenje prava i sloboda koje proizlaze iz ove Konvencije. Glavna pažnja je posvećena procesima uključenja priznatih manjina u javni život zemlje preko garantovanja učešća na izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, finansiranja projekata razvoja kulture i obrazovanja, od strane države, otklanjanja prepreka ka priznavanju drugih manjinskih grupa kao i pravljenju jednog modernog zakonskog okvira u skladu sa evropskim standartima u oblasti zaštite nacionalnih manjina. Tražena i veća zastupljenost u medijima kao i finasiranje osnivanja pisanih i televizijskih medija na maternjem jeziku. Takođe je tražena i izmena izbornog zakona i određivanje posebnih kvota i povoljnog sistema za manjine.

Posebno mesto je zauzelo i pitanje realizacije opšteg popisa stanovništa u aprilu 2011 koji će po prvi put uključiti i pitanja o etničkoj pripadnosti. Naši predstavnici su izneli primedbe da postoji nedostatak volje za konsultacije sa predstavničkim organizacijama nacionalnih manjina u Albaniji za sam proces, da je sam upitnik popisa u delu gde se govori o etničkoj pripadnosti problematican zbog toga što u njegovoj formulaciji navodi samo kategoriju “albanci” i a manjinske narode u” ostale” i da to predstavlja osnovu diskriminacije. Takođe traženo je da se rezultati popisa odražavaju i prenose u matične knjige kao pravni dokaz o nacionalnoj pripadnosti ali i neminovan uslov sprovođenja budućih politika o manjinama.

Predstavnici vlasti su najaviji da će do 2012. godine biće dovršen proces pripremanja i usvajanja Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina u Albaniji kao i da će u proces popisa biti uključeni i pripadnici manjina preko sugestija, predloga, kao i u formiranju sastava grupa za zone gde oni žive u značajnom broju.